Aleksandar Dubačkić je novi šef skauting službe FK Železničar. U intervjuu za klupski YouTube kanal govorio je o svojoj karijeri, saradnji sa Mančester junajtedom i Čelsijem, dolasku u Želju, načinu na koji se skautiraju i biraju fudbaleri i još mnogo toga…
Na startu razgovora, otkrio nam je svoje početke u skautingu i fudbalskoj analitici.
– Dolazim iz Vlasenice, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine. Moj karijerni put kreće otprilike pre 9 godina kada sam počeo da pratim juniorske treninge fudbalskog kluba Željezničar iz Sarajeva, jer je moj brat tamo igrao. U to vreme sam radio kao analitičar u jednoj firmi vezanoj za biznis analize i te stvari koje nisu imale direktno veze sa fudbalom, ali sam bio ranije fudbaler na tom nekom amaterskom nivou i gledajući te njegove treninge uvideo sam neke probleme koje fudbaleri na svim nivoima imaju u svojoj igri, a nema niko to da prepozna, nema nikoga da im pomogne u tim nekim stvarima. Onda sam došao na ideju da počnem ja sa tim. Prvo sam radim sa bratom, na toj korektivnoj analizi, da snimamo treninge, da pratimo, da hvatamo detalje, da pišemo statistike. I neki njegovi drugari su to prepoznali, važnost tih stvari, i počeli smo da radimo. Onda su oni trebali da prave neke transfere, pa sad treba da se napravi video tih igrača, njihova neka prezentacija. I od tog momenta sam shvatio da je to to, da me to ispunjava, da to volim da radim i da mi to daje slobodu koju veoma cenim – počeo je priču Dubačkić, pa nastavio:
– I u toj firmi u kojoj sam radio, u tom momentu smo završili saradnju, ja sam otišao u nešto nepoznato i to je ta fudbalska individualna analitika i skauting. Nakon toga, oformio sam manji tim ljudi i krenuli smo da radimo treću i četvrtu liga Bosne i Hercegovine, znači sa nekog možda i najnižeg nivoa fudbala, da bi kroz otprilike 3-4 godine došli do igrača koji igraju, belgijsku ligu, holandsku ligu. Da bi otprilike posle korone počeli da dolaze fudbaleri iz top 5 liga kojima su potrebne naše usluge i kojima smo u stvari prvenstveno bili tu da pomognemo u njihovoj karijeri, što kroz video analitiku vezanu za transfere, odnosno kad treba da prave transfere, što kroz ovu korektivnu analitiku koja im je važna da iskoriguju neke svoje probleme u igri i da bi rasli kao igrači i da bi mogli da kroz treninge ispravljaju sve i podižu svoju igru na viši nivo.
Ubrzo ste počeli da sarađujete sa elitnim klubovima poput Mančester junajteda?
– U suštini ta saradnja sa Mančesterom je došla potpuno nenadano. To je bilo otprilike 2021. godine. Vezana je bila za jednog fudbalera koji je tad igrao u Red Bull Salcburgu i mi smo radili jednu detaljnu analizu za njegovog agenta, za tog fudbalera kojeg je hteo da ga ponudi Junajtedu. I u tom momentu Junajtedov šef za transfere, Tom Kin, oduševio se tom analizom, rekao je da nikad nisu videli tako nešto. Kontaktirao nas je i mi smo bili angažovani kao spoljni saradnici da radimo, za slučajeve kad su oni prilično sigurni oko nekog igrača kog hoće da dovedu, i onda im je potrebna objektivna, nezavisna analiza, detaljna analiza koja obuhvata sve parametre taktičko-tehničke, fizičke parametre, karakterne osobine, x faktore i sve druge stvari koje ulaze u jednu analizu. Mi smo im pomagali u tom procesu kod donošenja odluka vezano za potpis nekog igrača.
Uspostavljena je saradnja i sa Čelsijem?
– Za Čelsi smo radili analize kad su svoje igrače hteli da ponude nekim klubovima, i tu smo imali ulogu spoljnih saradnika, nismo bili stalno zaposleni. U nekom momentu ja sam i registrovao firmu u Engleskoj, ProStats Analytics i dan-danas firma postoji, radi, i posle toga došli su još mnogi drugi klubovi i mnogi drugi igrači sa top nivoa evropskog fudbala. Saradnja sa njima je stvarno bila i za nas izazov, ali nam je bila velika satisfakcija da radimo za takve igrače, za takve klubove. I dalje smo otvoreni, naravno, za sve moguće saradnje, s tim da sam ja sad deo fudbalskog kluba Železničar, ali firma nastavlja da funkcioniše i bez mene.
U kom momentu se ukrštaju vaš put i put fudbalskog kluba Železničar?
– Što se tiče rada za jedan klub, kao stalni zaposlenik, u meni je postojala želja, pogotovo na Balkanu, jer mislim da ima dosta prostora da se unaprede stvari, da se podigne to na viši nivo. Međutim, sa Balkana me je zvalo preko deset klubova do sad. Jednostavno, njihova vizija i projekat i gledanje na moju branšu nije me privuklo. Da bi se otprilike pre par godina upoznao sa Bojanom Šaranovim, i radili smo na nekim zajedničkim projektima. On je video moj profesionalizam i ja sam video njegov, njegovu iskrenu nameru i želju da nešto napravi. I onda kad je preuzeo Železničar iz Pančeva kontaktirao me, predstavio projekat kluba, upoznao sam se sa trenerom, sa predsednikom i stvarno svi su mi ostavili utisak da žele da napravimo dobru priču. Nisam razmišljao mnogo, prihvatio sam odmah ponudu, da napravimo dobru priču, da jednostavno budemo prepoznatljivi po nekom kvalitetnom radu i naravno rezultati će sve reći koliko smo tome uspeli u nekom narednom periodu.
Šta je konkretno vaše zaduženje? Šta je funkcija šefa skauting službe jednog kluba?
– Što se tiče šefa skauting službe, kao i svakog drugog skauta, njegovo zaduženje je da pronađe, identifikuje pravog igrača za naš sistem, za našu filozofiju, za našu kulturu i da ubedimo tog igrača da smo mi prava sredina za njega, za njegov rast dalje. To je u stvari ono što muči skauta u Realu iz Madrida, da ga ubedi da dođe u Real. To isto muči ljude u Arsenalu, da ubede fudbalera da dođe u Arsenal. I svi skauti imaju glavni problem, pronaći fudbalera koji je top potencijal, i da si u prilici da ga dovedeš. Da vam se podudare ambicije i ciljevi u budućnosti. To sve jeste zahtevno, ali ja na ovo ne gledam kao posao jer to je neka ljubav. Ja i kad ne radim ništa, ja gledam, pratim igrače. I dok nisam radio za klub, imao sam tu naviku.
Spomenuli ste u jednom neformalnom razgovoru da ste samo ovog leta pogledali ili skautirali preko hiljadu fudbalera za potrebe Železničara?
– Mi bukvalno radimo skauting u lajvu. Ja sam napravio filtre, metodologiju, šta tražimo od svake pozicije koja nam treba, shodno razgovoru sa trenerom i direktorom kluba. Napravili smo detaljan plan i onda shodno tome ciljamo, tražimo igrače. Za brzu analizu nam treba otprilike do dva sata, gde mi uradimo bazičnu analizu igrača, bazični skauting gde vidimo da li je to ono što je za nas. Ako je on za nas, onda idemo u detaljne analize i tu sve moguće parametre obuhvatamo da bi onda bili prilično sigurni da je to igrač za koji postoji mala verovatnoća da će da bude naša greška. Znači, mala verovatnoća da ne bude dobro pojačanje za nas.
Na koji način funkcioniše to dovođenje igrača u Železničaru?
– Trener Koković, direktor Bojan Šaranović i ja smo konstantno u kontaktu. Ja kad pronađem igrača koji odgovara našim željama i profilu koji je trener odredio, onda ja šaljem treneru, on ga takođe proveri i onda ako je njemu i Bojanu igrač okej, onda ja idem u detaljnu analizu tog igrača i dajem detaljan izveštaj. Naravno, često se dešava da i Rade ima saznanje o nekom igraču ili Bojan ima saznanje o nekom igraču i onda oni pošalju njegov profil i da ga mi iz skautinga proverimo i da damo naše izveštaje. Svaki taj izveštaj je utemeljen na činjenicama i na video materijalima i mora da bude potkrepljen. Ne sme biti ništa subjektivno, sve to mora biti potkrepljeno adekvatnim podacima, adekvatnim video materijalom, statistikama… Kad pošaljemo sve izveštaje o igraču, kad ga je trener pogledao, kad ga je direktor pogledao, onda sve trojica damo neko mišljenje, da li smo za tog igrača. I ako sva trojica kažemo „da“, ovaj igrač je za nas, onda to, to.
Da li se dešavalo nekad da je dvojica protiv jednog, i kako su u tim situacijama onda reagovali?
– Mišljenja različita možemo imati, ali sujete ne sme da bude jer svi imamo isti cilj, da raste klub i da rastemo mi kao profesionalci. Jer svi mi učimo. Čovek se uči dok je živ, a mi smo svi generalno mladi ljudi, svi smo željni napretka i učenja i željni smo da damo naše znanje, ali naravno u interesima kluba i da Železničar bude prepoznat, neću reći samo na Balkanu, već i šire. Kao jedan klub koji ima dobar sistem, koji ima zdravu viziju i misiju i koji zna šta radi sa igračima. Kako da igrače koji su imali neki potencijal, a niko nije prepoznao to, da Železničar to prepozna. Da ti igrači kasnije napreduju i naprave transfere, da donose i prihode klubu, da klub može da živi. Poenta je da svi budemo zadovoljeni šta smo postigli.
Da li je u toj vašoj analizi i na koji način uključena i psihološka provera?
– Naravno, i to proveravamo. Koristimo sve javno dostupne izvore. Prvo posmatramo igrača u toku utakmice. Kako reaguje na faul, kako reaguje kad on da gol, kako reaguje kad primi gol, kakav je njegov odnos prema treninzima, kakav je u intervjuima, kako se ponaša. Gledamo da li pravi skandale neke, da li je sklon životu koji ne priliči profesionalnom fudbaleru. I naravno, u većini klubova imamo kontakte gde proverimo otprilike kako se odnosi prema treningu, da li je profesionalac, da li kasni, kako se odnosi prema drugim momcima. I sve to, kad uzmemo u obzir, onda u stvari dolazimo do jednog zaključka koji se odnosi na te njegove karakterne osobine i mentalitet. Suština skautinga jeste da smanjiš rizik od greške. Jer svaki igrač kad dolazi, on bez skautinga dolazi na 50-50. Znači 50% šanse imate da će biti dobar igrač, 50% da neće. Skautingom povećavamo tu verovatnoću da će on biti pravi igrač za nas. Zato se i radi skauting i suština je da se sve greške svedu na minimum i da se naravno daje svoj maksimum, a kad daš maksimum onda se možeš nečemu i nadati.
Jedna od vizija Železničara jeste i to oslanjanje na mlade igrače. Da li postoji neka starosna granica?
– To zavisi od planiranja. Pre svakog prelaznog roka, trener iznosi listu profila igrača kakvi su potrebni. I naravno mi kao razvojni klub više gledamo da dovodimo mlađe igrače. Kad pogledate igrače koje smo dovodili, uglavnom su mlađi, izuzev Kosanovića, jer nam iskustvo uvek treba, pogotovo takvo iskustvo i takav kvalitet. I uvek je dobro da jedna ekipa ima dva, tri iskusnija fudbalera, da bi tu bio jedan dobar balans. Ali naravno, konkretna starosna granica ne postoji. Postoji ono da gledamo prioritetno da su nam mlađi igrači, ali naravno ako igrač ima 25 ili 26 ili 30 godina i top je kvalitet, pa nećemo ga propustiti, ako možemo da ga dovedemo.
Koliko je generalno teško naći kvalitetnog igrača koji može odmah da odgovori zahtevima, s obzirom na izuzetno veliku konkurenciju, a ograničena finansijska sredstva?
– To je čitava nauka, jer vi kao Superligaš imate obavezu i da pobedite utakmice, da skupljate bodove. E sad, ako dovedete igrača koji je zalog za budućnost, on sasvim sigurno neće odmah moći da bude top. Ali ako ima kvalitet, ako je voljan, vredan, ako je profesionalac, onda klub će ga istrpeti. Ali onda morate da dovedete igrače koji su top kvalitet trenutno i da pravite balans.
Koji su ciljevi u narednoj sezoni, i čime biste bili zadovoljni?
– Na prvom mestu ja bih bio najzadovoljniji da svaki igrač da svoj maksimum. Poznavajući trenera Kokovića i njegov stručni štab, svi su stvarno na 100 odsto, svi daju svoj poslednji atom i snage, i energije, i vremena. I shodno tome voleo bih da igrači odgovore isto na taj način, u šta ne sumnjam. A onda ćemo sigurno biti konkurentna ekipa. Ne bi trebalo da budemo u nekoj situaciji nezavidnoj, već očekujemo da budemo stabilan superligaš koji će da razvija igrače, da pravi igrače. Jednostavno, da budemo ekipa koja može da se nada i nečemu boljem, nečemu višem ako govorimo o plasmanu na tabeli. Svi radimo za to i svi se nadamo tome. Imam pravo da se nadam jer dajemo svi maksimum, svako u svojoj oblasti i mislim da je dobra energija, dobra atmosfera u klubu, svi ostavljaju utisak timske kohezije, složnosti. Svi su različite individue, svi imaju svoje stavove, ali svi se uklapaju u klupski kalup i deluju u istom cilju. Mislim da tu rezultat ne bi trebao da izostane – zaključak je Aleksandra Dubačkića.
