U intervjuu za klupski YouTube kanal, defanzivac Železničara Marko Konatar govorio je o tome koliko je klub napredovao kroz ove četiri i po godine otkako je on deo njega, kako sada gleda na Želju, kakav odnos ima prema mlađim igračima, ali i koji su ciljevi i dometi u ovoj sezoni.
Za početak, gde je Železničar bio kad je Konatar stigao, a gde je danas?
– Ovu trenutnu situaciju ne mogu baš da poredim sa periodom kada sam ja došao u klub. Ja sam prvih pola godine ovde bio na pozajmici Crvene zvezde. Od tada sam već pod ugovorom sa Željom i sada, nakon evo već 4,5 godina, Železničar je stvarno došao na mnogo, mnogo ozbiljniji nivo nego što je tada bio. Nevezano za to što se sada igra Super liga, svakako i finansijski i infrastrukturno, organizaciono, u svakom smislu smo na znatno većem nivou – rekao je Konatar.
Klub je rastao, rasli ste i vi zajedno s njim. Prošli ste zajedno kroz Prvu ligu, zatim ušli u Super ligu i sada vas čeka treća sezona u društvu najboljih. Kako se osećate zbog toga?
– Jeste, to mi je nekako jedna možda i od najdražih stvari, najveća satisfakcija. Otkako sam ja u klubu, nekako iz polusezone u polusezonu klub je rastao postepeno, bilo to za par pozicija, bilo za rang više, ali stvarno za sve ove godine nije bilo ni u jednom trenutku nekog praznog hoda. Stvarno je bila ta neka pozitivna tendencija i evo, sada je Železničar stvarno postao jedan stabilan superligaški klub.
Prošli ste sve s klubom i reklo bi se da imate poseban status u timu. Da li se tako i osećate?
– Pa dobro, mislim sada ovi novi igrači… Pitanje je koliko se još upoznajemo, ali mislim da svi generalno znaju u suštini i za moj staž i za sve. Međutim, svi smo mi tu jednaki u službi kluba, tako da to ne gledam baš na taj način.
Spadate među najiskusnije u timu, pored toga što imate i najduži staž. Nameće se činjenica da bi trebalo da budete jedan od predvodnika. Da li delite savete mlađim igračima i šta im generalno pričate, pogotovo novajlijama kada tek stignu u tim?
– Ekipa je ove godine prilično podmlađena, tako da sam nekako ja izbio u taj prvi plan najstarijih, najiskusnijih igrača, možda malo neočekivano. Nisam ni ja baš toliko ‘mator’, ali kažem, stvarno je sada doveden baš ozbiljan broj mladih igrača. Ekipa je jako, jako podmlađena, tako da se trudim i osećam neku obavezu, pogotovo prema ovim igračima koji su došli, da im što više pomognem da se prilagode, da uđu u novi sistem rada. Mnogi od njih nisu igrali na ovom nivou takmičenja, tako da ja sam sa njima na raspolaganju i siguran sam da oni to znaju.
Kako vam sada novajlije i mladi igrači deluju, da li se prilagođavaju?
– Taj period prelaska iz omladinskog u seniorski fudbal je definitivno najteži period na putu profesionalnog fudbalera. Ali mislim da svi ovi momci što su sada ovde ostavljaju pozitivan utisak i mislim da neće biti preteranih problema oko prilagođavanja.
Ponikli ste u Crvenoj zvezdi i dobili čak i priliku da debitujete za seniorski tim. Sada kada se osvrnete na to, kakav je osećaj bio?
– Pa ja ću taj period pamtiti sigurno kao jedan od najlepših perioda u mom životu. Ostaće, naravno, ta neka žal što nisam možda ostavio dublji trag u Crvenoj zvezdi. To je bila ona sezona sa koronom i sa svim tim glupostima, da se sad ne vraćam mnogo na to. Ali u svakom slučaju, ja se ponosim time. Tih pola godine stvarno mi je onako ostalo urezano. I drago mi je što ću, eto tako jednog dana, uprkos tome što kažem, nisam ostavio neki dublji trag, ali imaću svakako čime da se pohvalim kada malo omatorim.
Imali ste priliku u Crvenoj zvezdi da sarađujete sa Dejanom Stankovićem. Koliko vam je tada, kao jednom mladom igraču, značilo to?
– Rad sa Dejanom mi je ostao u jednom lepom sećanju. Njemu sam, naravno, zahvalan za tu šansu koju sam dobio da debitujem za prvi tim. Imao sam i pre toga šanse kod trenera Milojevića, išao sam par puta na pripreme s prvim timom, ali nisam debitovao. Posle toliko dugo, Dejan je došao. Dejan je veliki stručnjak, veliki zvezdaš. Neko moje skromno mišljenje je da se u tom trenutku u Zvezdi verovatno igrao i najlepši fudbal u zadnjih par godina, tako da je to jedno veliko iskustvo i velika škola za mene.
Šta je ono što ste prvo naučili u radu sa njim?
– Vidi se taj neki pečat Dejanovog igranja u Italiji, taj fokus na neke taktičke stvari, nekako mi je to onako ostalo najviše urezano.
Sada ste u Železničaru pod vođstvom trenera Kokovića. Šta njega izdvaja?
– Šef je nekako orijentisan na taj napadački fudbal. Dosta se forsira igra sa loptom, igra kratkih pasova, kratkih distanci, ali mislim da smo nekako svi već ušli u taj model. Sviđa mi se to, ceo stručni štab je stvarno onako posvećen. Vodi se računa o svim detaljima, milion detalja, fokusirani su svi, energični, nekako to prenose na nas i eto, to je to.
Kako vidite tim Železničara, koji su dometi?
– Da ne dajem neke detaljne prognoze, ali opet, da se vratim na ono što sam rekao na početku – ne vidim razloga da ovaj klub ne nastavi sa svojim rastom dalje. Prošle godine nam je taj plej-of izmakao bukvalno za dlaku, borili smo se do poslednjeg trenutka, nismo uspeli. Mislim da je ove godine realno da to ostvarimo. Opet kažem, ne treba davati neke prognoze unapred, ali mislim da imamo kvalitet za to. Dugo je prvenstvo, desiće se, ko zna šta, milion stvari može da se desi, ali mislim da stvarno imamo kvalitet za to, pa ćemo videti šta će da bude – zaključio je Konatar.
