O golmanima Železničara, odnedavno, računa vodi Darko Božović.
Nekadašnji golman Partizana, Voždovca i Bežanije priključio se stručnom štabu Radomira Kokovića i, kako kaže, poziv je prihvatio bez razmišljanja.
Na čemu mu je fokus u radu, šta se traži od današnjih golmana i kako se oni razlikuju u odnosu na period kad je on bio među stativama… Na ta i druga pitanja je odgovarao Božović.
Gospodine Božoviću, vaša igračka karijera bila je na zavidnom nivou, počevši od Teleoptika, Srema, Partizana, pa sve do Voždovca. Koji trenutak iz golmanske karijere vam je ostao u najlepšem sećanju i zašto?
– Pa, sigurno trenutak kad sam branio za Bežaniju u Superligi. Na utakmici protiv Voždovca odbranio sam penal, a posle minut-dva otišao sam u napad i postigao gol glavom za izjednačenje.
Kako biste opisali prelazak iz aktivne igračke karijere u trenerski poziv? Da li vam je bilo teško da se naviknete na novu ulogu?
– Iskreno, to je bio put koji sam planirao posle završetka golmanske karijere. Polako sam počeo da radim u Teleoptiku, da volontiram sa mlađim kategorijama. Posle toga sam prešao u Partizan, radio sa pionirima, kadetima i prvim timom Teleoptika, a zatim i sa reprezentacijom Bugarske, Slovenije, i evo sad u Železničaru.
Kada se osvrnete na period kada ste nosili dres Partizana kao golman, da li vam je to iskustvo pomoglo da lakše uspostavite autoritet i poverenje kod svojih golmana danas?
– Naravno da jeste. Partizan je veliki klub koji donosi mnogo toga što poboljšava vašu karijeru. Zato sada mogu da prenesem mlađim golmanima kako da se ponašaju, rade i treniraju, i sigurno mogu da utičem na njih u tome.
Kao trener golmana, koliko se danas razlikuje rad sa golmanima u odnosu na vreme kada ste vi branili?
– Dosta se razlikuje. U naše vreme su to uglavnom bili, da kažemo, treninzi gde se mnogo manje radilo sa trenerom golmana nego sada. Nije bilo toliko analiza, treninga, utakmica i svega. Sada pratimo nove trendove, dosta se radi drugačije, i mislim da se dosta promenio način treniranja golmana u poslednjih desetak, petnaest godina.
Kakve kvalitete, po vašem mišljenju, mora da ima savremeni golman da bi uspeo na najvišem nivou?
– Postoji, da kažemo, neki model golmana kakav bi trebalo da izgleda — od njegove visine, preko osobina i karakteristika. Sada se dosta traži da golmani učestvuju u igri, da budu bukvalno kao libero, tako da su to neke osnovne karakteristike. I naravno, pored svega toga, da bude brz, hitar, smiren u reakcijama, staložen, da čeka jedan na jedan… To su neke karakteristike koje bi savremeni golman trebalo da ima.
Radili ste sa različitim generacijama golmana. Da li primećujete razlike u mentalitetu i pristupu između starijih i mlađih igrača?
– Naravno da postoji razlika. Starija garda golmana i dalje primenjuje treninge od ranije, kad se drugačije radilo. Odgovorniji su, mogu slobodno da kažem, od mlađih generacija. Poručio bih mlađima da se ugledaju na njih, jer mnogo mogu da nauče i, što se kaže, da „ukradu“ neke fore za sebe.
Kako izgleda jedan tipičan trening za golmane pod vašim vođstvom? Na šta najviše stavljate akcenat?
– Najviše se akcenat stavlja na igru nogom. Pošto stručni štab i šef Rade Koković zahtevaju dosta da se igra nogom — da postavka bude dobra, praćenje igre i komunikacija. To je u ovom trenutku najbitnije za njih i gledam da što više utičem na njih, da što brže to implementiraju kako bi mogli da budu ravnopravni u igri sa ostalima.
Kako ste se odlučili da dođete u Železničar? Šta vas je privuklo ovom projektu i klubu?
– Iskreno, nisam dugo razmišljao. Čim je usledio poziv sportskog direktora Šaranova, prihvatio sam ga da dođem u Železničar, zato što vidim da je to klub koji iz godine u godinu sve više napreduje. Uslovi za rad su odlični, klub je super, sve ostalo — nema nikakvih problema. Stručni štab — stvarno sam prezadovoljan kako sve ide.
Pre Železničara radili ste kao trener reprezentacije Bugarske, gde ste imali priliku da sarađujete sa Hristom Ivanovim. Kakvog ga pamtite?
– Jeste, Hristo je bio na okupljanju u reprezentaciji Bugarske. Savršen, odličan igrač koji će se sigurno uklopiti ovde kako treba i doneti mnogo ovoj mladoj ekipi.
Za kraj, kakvi su vaši dalji planovi u trenerskoj karijeri?
– Za sad su vezani za Železničar. Naravno, u budućnosti ćemo videti. Svima nama je neki cilj da se ode u inostranstvo ili u neki klub koji je, da kažemo, na višem nivou, ali u principu – u ovom trenutku sam u Železničaru i u mislima.
Intervju za klupski YouTube kanal možete da pogledate na linku ispod.
