Damir Stanimirović je deo FK Železničar 30 godina. Prošao je sa Željom sve, imao različite funkcije, od igrača, preko trenera ženske selekcije, pa sve do sada kada je ekonom seniorskog tima.
Zbog toga njegovo ime spada, praktično, među zaštitne znakove kluba iz Pančeva.
O bogatom iskustvu u Železničaru, Damir govori u rubrici „Željina priča“.
Sve je počelo još u mlađim selekcijama pančevačkog kluba.
– Mi smo, da kažem, prvi podmladak u fudbalskom klubu Železničar. Tako je počelo – počinje Damir.
Igrao je još kao klinac u Joždobanjskoj ligi, sanjajući, kao i svaki mladi fudbaler, o igranju u Partizanu ili Zvezdi. Sa fudbalskom karijerom prestao je pre 15-16 godina, ne sluteći tada da će Železničar stići do Superlige.
Porodična atmosfera i očeva uloga
Železničar je poznat po svojoj porodičnoj atmosferi, nešto što Damir potvrđuje:
– Jeste bila porodična atmosfera i to je sve trajalo, da kažemo, ide možda do pre 4-5 godina. Onda kad se pređe u taj najviši rang takmičenja, onda to malo postaje već drugačije.
Njegov otac je bio predsednik kluba pre dolaska sadašnjeg predsednika, Zorana Naunkovića, pre otprilike 11 godina. U tom periodu, borili su se da klub opstane sopstvenim sredstvima i sredstvima igrača.
– Uspeli smo. Doveli smo Zokija, sadašnjeg predsednika, da nam pomogne i eto, znači, posle 11-12 godina mislim da je i previše pomogao – ističe Damir.
Trenerski put i rad sa ženama
Nakon igračke karijere, Damir je postao trener muške selekcije, vodeći je do Vojvođanske lige. Potom je, na predlog sadašnjeg predsednika, preuzeo žensku selekciju. Rad sa ženama bio je drugačiji:
– Devojke su poslušnije, da kažem, i mada možda to ljudi ne znaju, one su sigurno i više rade i njima se nekako više veruje. Makar iz mog iskustva. I te kako su borbenije. Malo su više sujetne – priznaje Damir.
Iako je ženski fudbal tada bio amaterski, trudio se da ga podigne na viši nivo. Želja je bila da se uđe u prvu ligu, ali shvatio je da je za ozbiljan napredak potreban ozbiljniji rad. Drago mu je što čuje da će ženske selekcije biti u Superligi, smatrajući da je ženski fudbal u Srbiji dosta napredovao.
Povratak u Železničar kao ekonom
Posle pauze, Damir se vratio u Železničar na poziciju ekonoma, ponovo na poziv predsednika Naunkovića.
– Ja sam neko, vidite, ja sam u ovom klubu 30 godina. Taj klub volim, znači šta god je trebalo da radim u tom klubu, ja bih radio – objašnjava Damir.
Već su treća, odnosno četvrta godina u Superligi, i on se nikada nije pokajao zbog povratka.
Odnos sa igračima i ponos Pančeva
Damir neguje poseban odnos sa igračima, ne kao očinska figura, već kao drugar:
– Ja sam s njima drugar, mislim i svako ko me poštuje, znači ja s njim imam, nema veze da li ima 17 godina, da li ima 25-60 godina.
Daje im savete, „bocka“ ih, razume njihovo nezadovoljstvo kada ne igraju, jer je i sam prošao kroz sve faze.
Pančevo je izuzetno ponosno na Železničar i njegov uspeh.
– Ja u svoje ime mogu da kažem da sam preponosan, pogotovo što smo se mi borili i na čelu sa Zokijevim direktorom da Superliga dođe u naše naselje, ne u naš grad, nego da dođe u naše naselje, gde sam ja tu proveo svoju mladost – kaže Damir.
Budućnost kluba i mladi talenti
S novom upravom, Železničar teži ka još višim dometima, s ciljem ulaska u play-off. Damir naglašava važnost korak-po-korak pristupa. Govoreći o svojim „ljubimcima“, ističe trenera Sivića kao izuzetnog stručnjaka i čoveka, te fudbalera Romanića, s kojim je ostao dobar prijatelj i čiji razvojni put preporučuje mladim igračima.
Želja kluba je razvoj mladih igrača, ali Damir prepoznaje izazove Superlige, koja zahteva igrače koji mogu odmah da doprinesu. On deli mišljenje trenera Radomira Kokovića o težini Superlige i pritisku koji nose mladi igrači.
– Ja bih najviše voleo kada bi mi imali još jedan klub koji je u nižoj ligi pa da se tu neke klinice razvijaju, a ti danas treba da razvijaš te klinice i da napraviš dodatak. To je, mislim, to je jako teško – zaključuje Damir.
Nova uprava radi na poboljšanju omladinske škole, što daje nadu za budućnost.
Pančevo – „kutija šibica“
Za kraj, Damir Pančevo opisuje kao „domaćinski grad“, sličan domaćinskom klubu Železničar.
– Opet kao mali grad da je sve ono, kako bi rekao, kao jednoj familiji, kao kutija šibica – zaključuje Damir, dajući jedinstveni uvid u duh Pančeva i njegovog fudbalskog kluba.
